Среда, Јун 20, 2012
20. јун 2012
Јбт, напољу је пакао. Пише 34 степена, мада гарантовано убија 38.
Ја се јутрос избудио пре 7, због врућине, и око 7.30х отишао на трчање. Од Архива, до ТЦ Ушћа, па до Кеја, кејом до Хотела Југославије и назад до Старог Меркатора. Лепа рута за трчање, око 7,5-8км дужине. Поготову је лепо рано ујутру, када није гужва и кад још увек није паклено.
Него, оно о чему сам данас желео да пишем је недавна трагедија на Пасуљанским ливадама у којој је страдало двоје кадета Војне Академија и још седморо њих повређено. Наиме, знам по нешто о тој војсци, пасуљанским ливадама и нашој Војној Академији, па се осећам делимично компетентним да изнесем своје коментаре. Пре свега изјављујем саучешће породицама страдалих кадета.
Мени овде неке ствари не штимају. Прво, да ли је могуће да кадет завршне године Војне Академије, смер пешадија не зна да заосталу, неексплодиралу гранату, не сме да дира без адкватне заштитне опреме?! А друго, нисам баш ни сто посто сигуран у причу која нам је путем медија пласирана. Из неких личних искустава знам да на војној академији раде официри који не знају како се пакује борбени ранац (иако за то постоји писано и тачно утврђено правило), тако да ме уопште неби зачудило када би за пар година сазнали да је заправо неки од таквих назови официра, који су потпуни лаици у свом послу, заправо издао наређење овим несрећним кадетима да заосталу гранату уклоне, деактивирају и слично. И сад, то не би био проблем, то се на академији ради, на крају, они би то требало да знају, и морају да знају, али како је могуће да се то ради без икакве заштитне опреме?!?!?!?! Окрени-обрни, тврдим да нисмо упознати са потпуном истином у вези са овим догађајем, и то наменски. Као потврда тога може послужити и чињеница да рањене кадете који леже на ВМА чувају припадници Војне полиције. Због чега? Да не би неки радознали новинар мало прочепркао и дошао до сазнања да није баш онако како је у први мах речено.
Одмах да се разумемо, грешке су саставни део сваког посла, јер јбг, к'о ради тај и греши, проблем је само што грешке у овом послу (војни позив) углавном коштају живота.
Које је Ваше мишљење о овоме? Да ли делите мој став или имате неке своје закључке?
