20. јун 2012
Јбт, напољу је пакао. Пише 34 степена, мада гарантовано убија 38.
Ја се јутрос избудио пре 7, због врућине, и око 7.30х отишао на трчање. Од Архива, до ТЦ Ушћа, па до Кеја, кејом до Хотела Југославије и назад до Старог Меркатора. Лепа рута за трчање, око 7,5-8км дужине. Поготову је лепо рано ујутру, када није гужва и кад још увек није паклено.
Него, оно о чему сам данас желео да пишем је недавна трагедија на Пасуљанским ливадама у којој је страдало двоје кадета Војне Академија и још седморо њих повређено. Наиме, знам по нешто о тој војсци, пасуљанским ливадама и нашој Војној Академији, па се осећам делимично компетентним да изнесем своје коментаре. Пре свега изјављујем саучешће породицама страдалих кадета.
Мени овде неке ствари не штимају. Прво, да ли је могуће да кадет завршне године Војне Академије, смер пешадија не зна да заосталу, неексплодиралу гранату, не сме да дира без адкватне заштитне опреме?! А друго, нисам баш ни сто посто сигуран у причу која нам је путем медија пласирана. Из неких личних искустава знам да на војној академији раде официри који не знају како се пакује борбени ранац (иако за то постоји писано и тачно утврђено правило), тако да ме уопште неби зачудило када би за пар година сазнали да је заправо неки од таквих назови официра, који су потпуни лаици у свом послу, заправо издао наређење овим несрећним кадетима да заосталу гранату уклоне, деактивирају и слично. И сад, то не би био проблем, то се на академији ради, на крају, они би то требало да знају, и морају да знају, али како је могуће да се то ради без икакве заштитне опреме?!?!?!?! Окрени-обрни, тврдим да нисмо упознати са потпуном истином у вези са овим догађајем, и то наменски. Као потврда тога може послужити и чињеница да рањене кадете који леже на ВМА чувају припадници Војне полиције. Због чега? Да не би неки радознали новинар мало прочепркао и дошао до сазнања да није баш онако како је у први мах речено.
Одмах да се разумемо, грешке су саставни део сваког посла, јер јбг, к'о ради тај и греши, проблем је само што грешке у овом послу (војни позив) углавном коштају живота.
Које је Ваше мишљење о овоме? Да ли делите мој став или имате неке своје закључке?
Увод
Поштовани читаоци
своје име Вам за сада нећу откривати. Студент сам друге године Филозофског факултета, смер Историја. Поред тога што студирам, прилично редовно и тренирам (теретана, трчање, борилачки спортови). За писање блога одлучио сам се из неколико разлога. Наиме, фрапиран сам чињеницом да се данашњи студенти или "студенти" уско орјентишу на једну једину ствар у животу. Или су само студенти који не одвајају нос од књиге, или су само "студенти" који углавном не знају ни где им је факултет. Ови први највећи део дана и свог времена троше на учење и друге активности везане за факултет, занемарујући тако у великој мери свој друштвени живот (изласци, проводи, хобији...), а такође и своје физичко здравље. Велика већина таквих студената је физичко скоро или потпуно неактивна и у поражавајућој кондицији. Што се ове друге групе тиче, односно "студената", они чине другу крајност. Студентски живот, који је по многима најлепши и најбољи део живота, им се своди на ленчарење, лудовање, проводе и у великој мери губљење времена. Због тога желим да покажем и покушам да убедим обе "зараћене" стране да је итекако могуће и бити успешан студент и водити активан друштвени живот и бити физички активан, зарад физичког здравља, изгледа и на крају крајева, личног расположења.
Расположења?
Да, да. Тако је, расположења. Најпре сам то увидео на себи самом, а потом сам почео да примећујем и код других. Када сам у току једног дана концентрисан само на једну ствар, ма шта то било, тај дан се за мене, а често и за људе у мом окружењу, завршава до 17х поподне. После тога, постајем или преуморан од учења, или пренервозан услед вишка енергије, или ме боли глава од претераног спавања. На супрот томе, када у току једног дана, одрадим и тренинг или два, научим неколико питања/лекција, и још успем да украдем и мало слободног времена, на крају дана сам неупоредиво бољег расположења.
Но, да не дужим у самом уводу, трудићу се да овај блог буде и својеврсан дневник једног студента, али настојаћу и да пратим неке актуелне локалне/државне/светске теме и износим своје мишљење о њима.
П.С. Осећам да је неопходно да Вам кажем и то да је ово мој први блог, тако да ми не замерите на евентуалним грешкама или неким другим техничким недостацима.
Johnny
Честитамо!
Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.rs и можете почети са блоговањем.
